Nemanja Princolio - parkour

1.Kada bi u dve-tri rečenice trebalo da opišeš ko je Nemanja, šta bi rekao?

Nemanja jako voli da se kreće i trenira. Iskren je i otvoren, a u životu uglavnom radi stvari koje voli.

2.Šta je zapravo parkour – sport, veština, umetnost ili nešto drugo?

Parkour je po meni sva tri i još više od toga.

3.Da li si se aktivno bavio nekim klasičnim sportom i kada si počeo da se baviš parkourom?

Kao klinac sam trenirao tenis 2 godine, i uopšte nisam bio toliko loš. Parkour sam počeo da treniram u februaru 2008. godine.

4.Obzorom da je parkour nešto relativno novo na ovim prostorima, imaš li informaciju ko je bio prvi u Srbiji tačnije ko je taj sport doneo u našu zemlju?

Bogdan Cvetković, najodgovorniji lik za širenje parkoura u Srbiji, a i šire.

5. Jedno je samo trenirati parkour a drugo živeti život u tom stilu. Isto to se podrazumeva i za mnoge veštine naročito borilačke (ovde govorimo samo o zdravom načinu života). Budi ljubazan i objasni nam (malo opširnije) način života jednog trejsera?

Kao i kod skoro svake druge veštine, parkour ima svoju filozofiju iz koje sam jako puno izvukao. Baš ta filozofija je imala jako veliki uticaj na izgradnju moje ličnosti. U parkouru ćete često čuti izreku "budi jak da bi bio koristan". A da bi bio jak, moraš voditi zdrav život i to ne samo u fizičkom smislu.

6.Kako izgleda jedan tvoj dan?

Dnevno imam između 3 i 6 treninga, od cega su 1 ili 2 na difu, jedan trening napolju, a jedan u sali i svaki treci dan teretana. Trudim se da jedem 4-6 puta dnevno. Istežem se jednom ili dva puta. Slobodno vreme provodim sa prijateljima i dragim mi osobama.

7.Obzirom da je to što radite veoma atraktivno, kakvi su komentari ljudi koji vas gledaju tokom vežbanja? (ovo nije za objavljivanje: gledao sam tvoje kolege kako vežbaju u Beogradu u parku kod Dečije bolnice u Tiršovoj. Pošto sam bio u gomili, jedno malo dete je reklo svojoj baki – vidi bako ovaj bata je kao skočko, a bakica je prokomentarisala – recite toj deci da se pripaze da se ne "slomiju").

Uglavnom su ljudi znatiželjni i zbunjeni, pa su komentari različiti. Uglavnom "super, svaka čast" i slični, nekada stariji ljudi govore da ćemo se povrediti, a ima i onih koji nam govore da smo majmuni, što je meni lično kompliment, hehe.

8.Ne živi se samo u Beogradu i Novom Sadu. Kako parkour dovesti i u manja mesta i gradove u Srbiji?

Uglavnom kroz razne radionice i okupljanja koja se organizuju u različitim mestima i gradovima. A i tu su razne društvene mreže uz pomoć kojih ostajemo u kontaktu.

9.Parkour je idealan za uvođenje novih radnji, što naravno predstavlja izazov a to pojačava adrenalin. Kako zapravo izgleda uvođenje nove radnje (vežbe, figure, ... kako god da se to zove), da li tome predhode neki dogovori, probe, gledanje i analiziranje video-klipova sa interneta ili je stvar mašte nekog od vas?

Uvek se trudimo da sve što radimo, radimo sa maksimalnom sigurnošću i preciznošću, zato izbegavamo adrenalin, pogotovo pokusavanja novih stvari pod adrenalinom. Za sve što želimo načiniti postoje razne predvežbe, dok je nekom potrebna samo bolja mentalna priprema.

10.Da li ti je poznat pojam STRAH, obzirom da gledajući šta ti i tvoje kolege radite, moram da priznam da se ja više uplašim za vašu bezbednost i moguće povrede nego vi sami?

Naravno i treba ga uvek slušati, jer ako nas je jako strah uraditi nešto, to znači da nismo dovoljno spremni.

11.Šta se koristi kao zaštitna oprema pri vežbanju i kad se ona koristi?

Od zaštitne opreme ne koristimo ništa, jer nije potrebno. Te ogrebotine i modrice koje imamo nakon nekih treninga samo jačaju našu izdržljivost. Ali nekada odemo u neku salu sa strunjačama kako bi naučili nešto što nas je strah pokusašti napolju.

12.Primetio sam da majstori parkoura vežbaju bosi. U čemu je razlika u tehnici izvođenja pokreta i radnji u patikama i bez njih?

To ne rade samo ljudi sa iskustvom, sve više ljudi još i na početku treniraju bosi. Bosonogi imamo mnogo veću koncentraciju, što nas tera da radimo sigurnije i preciznije, greške ne postoje, jer svaka greška se plaća, takođe bosonogi jačamo stopala i zglobove. U patikama smo opušteniji i često ne osetimo kada pravimo greške.

13.Koliko je parkour efikasniji za razvoj tela mladog čoveka od uzaludnog dizanja tegova u teretanama ili beskonačnog ponavljanja nekih radnji i pokreta u vežbaonicama?

Mogu reći da je samo efikasniji u razvoju motoričkih sposobnosti ljudi. Ali za najefikasnije razvijanje tela, najbolja je kombinacija parkoura i još nekoliko različitih sportova i veština, uključujući i teretanu jer sve to može biti deo parkour treninga po meni.

14.Da li ima devojaka koje se bave parkourom, obzirom na to da je jači pol ujedno i fizički superiorniji, a fizička snaga je ovde važna?

Ima i ima ih sve više svake godine. Bas je lepo kada vidite spretnu, jaku i sposobnu devojku. Mogu reći kada je u pitanju trening, da su u mnogim stvarima upornije od muškaraca.

15.Najbolja reklama za omasovljenje vašeg sporta je vežbanje na javnim mestima. Koliko to praktikujete i kakav je odziv?

Najbolja reklama za širenje parkoura smo u stvari mi sami i naše zajedništvo što verujem privlači mnoge. Jedan traceur važi za osobu uvek spremnu da pomogne drugome, vodi računa o ljudima i okolini u kojoj trenira i živi.

16.Po tvom mišljenju zbog čega i pored atraktivnosti koju ima, parkour ima relativnu blokadu u medijima. Da nema youtube-a, društvenih mreža, ali i ljudi koji vežbaju na javnim mestima, NIKO NE BI ZNAO DA POSTOJITE u Srbiji?

Mislim da uopšte nije tako, dobija sasvim dovoljno pažnje od strane medija u Srbiji i u zadnje vreme te reportaže su sve kvalitenije za razliku od nekih koje su govorile samo ono što su novinari hteli, doduše mislim da ni jedna emisija ne može u svom vremenskom roku prikazati tačno šta je parkour.

17.Malo je poznato da postoje organizovane grupe ljudi koji treniraju parkour u Srbiji. Gde su oni locirani, kako se sa njima može stupiti u kontakt i kako vam se pridružiti?

Po meni postoji samo jedna. To je udruženje građanja “PARKOUR” odnosno Parkour Srbija. Sve informacije o parkouru u Srbiji i parkouru uopšte se mogu naći na www.pksrbija.com. Takođe postoji i grupa na fejsbuku gde se često organizuju zajednički treninzi i okupljanja. Predlažem svim zainteresovanim da posete sajt i forum, jer sve što vas interesuje se nalazi tamo.

18.Postoji li međunarodna saradnja trejsera?

Naravno, parkour je nešto što nas sve vezuje. Uvek volimo da upoznajemo nove ljude, inspirišemo se međusobno i učimo, jer se metod treninga često razlikuje iz države u državu. Mislim da gde god da otputujem, u svetu ću naći barem jednu osobu koja trenira parkour, ugostiti me, pokaže mesta za trening i sa kojom ću razmeniti iskustva. To je nešto što se retko nalazi u drugim veštinama i sportovima.

19.Ko su, pored tebe, najpoznatiji trejseri u Srbiji?

Ne smatram sebe poznatim, ali reći ću dvojicu najistaknutijih traceura po meni koji su najviše pomogli zajednici, a to su Bogdan Cvetković i Ivan Vatović.

20.Čija je ideja da se tvoj talenat prikaze video formama na čijem kvalitetu mogu pozavideti i veće producentske kuće?

Jako sam zavoleo film u srednjoj školi kada sam montirao svoj prvi video iz zezeancije, što se pretvorilo u hobi. Tako da često volim da mešam sve čime se bavim i pravim kratke filmove. Voleo bih da jedan dan ima više od 24 sata kako bih imao više vremena za snimanje, hehe.

21.Za jedno 20-tak godina, kad te budem pitako ko je Nemanja, šta ćeš mi odgovoriti (inženjer, profesionalni trener, političar, direktor nekog preduzeća...?

Na ovo pitanje je jako teško odgovoriti, ali mislim da ne bih voleo da se razlikuje od toga ko je Nemanja sada.

22.Kako ti se sviđa ideja da se barem putem jednog sajta/portala na ovaj način promovišu mladi, uspešni i čestiti ljudi, ljudi koji vrede ali su iz nepoznatog razloga ostali skoro pa anonimni?

Ideja je jako dobra, postoji dosta talentovanih ljudi kojima treba baš to i mislim da ovaj sajt može biti prava stvar za takve pojedince.

Koga predlažeš za našeg narednog sagovornika i zbog čega?

Za naredne sagovornike predlažem Bogdana Cvetkovića i Daniela Girizda. Bogdan Cvetković-Traceur je najzaslužniji za širenje parkoura u Srbiji. To je osoba koja bi ovde imala reći mnogo više od mene. Voleo bih da na ovom sajtu ljudi upoznaju i Daniela Girizda, koji je poznatiji po svom nadimku Stavro. To je retko multitalentovana osoba koja ne dobija ni priblizno dovoljno pažnje koju zaslužuje. On je neko ko je imao veoma jak uticaj na mene i inspirisao me u svemu što radim u životu.