MILOŠ ĐURIČIĆ - glumac

1. Kada bi u dve-tri rečenice trebalo da opišeš ko je Miloš Đuričić, šta bi rekao?

 

Glumac, otac, ljubitelj životinja. Evo može i u jednoj rečenici!

2. I u vreme dok si išao u Šestu beogradsku gimnaziju bilo je očigledno da će gluma biti tvoje životno opredeljenje. Da li je bilo trenutaka kada si pomišljao da odustaneš? Zapravo, da li je upornost vrlina koja te vodi kroz život?

Možda je drugima bilo očigledno da ću postati glumac, ali ja toga zaista nisam bio svestan dok nisam upisao FDU. Zvuči paradoksalno, ali je zaista tako. Prvi put sam kročio na akademiju kada sam otišao da predam dokumenta. Međutim, za mojih 9 pozorišnih sezona, samo jednom sam razmišljao da odustanem. Radio sam u jednom beogradskom pozorištu veliku predstavu i shvatio sam koliko sujeta nekih starijih glumaca može da bude pogubna po mladog kolegu. Jedan glumac me je toliko nipodaštavao na probama, da sam ozbiljno pomišljao da prestanem da se bavim glumom jer „očigledno da nisam za to“. Ironično, kada su počele da se igraju predstave, ja sam tog kolegu vijao po hodnicima i garderobama da izađe na scenu na vreme kako se ne bi izblamirao.

3. Široj javnosti si nažalost poznat po učešću u reklamama, ali jako malo ljudi zna da si veoma angažovan u pozorištu. Da naglasim da si dvostruki laureat nagrade ZORANOV BRK na festivalu "Dani Zorana Radmilovića". Kakav je osećaj biti svrstan u naslednike legendarnog Radmilovića?

Mislim da je malo pretenciozno reći 'naslednik Radmilovića'. Ne mislim da sam naslednik, ali svaka nagrada prija i glumac koji to negira, laže. Ono što mi je najdraže kod oba 'Zoranova brka' je to što sam ih dobio za dijametralno suprotne uloge u dva različita žanra.

4. Veliki je broj kvalitetnih glumaca koji igraju u pozorištu ali postanu popularni tek posle barem jedne epizodne uloge na televiziji. Osim finansijskog momenta, mišljenja sam da je to nepravda. Kakav je tvoj odnos prema tome?

Takav je usud ovog vremena. Ovog trenutka je televizija najjači medij. Nekada je to bio film... Sledeći je možda Youtube? To treba prihvatiti kao neminovnost. Nekada su se ljudi skupljali kod komšija da slušaju radio. Sada radio imamo u svakim kolima. Glupo bi bilo da očekujemo od ljudi da se ponovo skupljaju po komšiluku zbog radio programa. Svako vreme, svoje breme.

5. Igraš i u jednom beogradskom i u Zaječarskom pozorištu. Možeš li napraviti paralelu između publike u ova dva grada, i uopšte kakav je odnos ljudi u manjoj sredini a kakav u glavnom gradu prema svom pozorištu?

Publika je publika. Igrao sam predstave za 13 ljudi koji su došli po vejavici i debelom minusu, a i pred punim Sava centrom. Činjenica je da je u manjoj sredini mnogo manje pravih posvećenika pozorištu, ali tu ne treba praviti razliku u našem, glumačkom odnosu prema igri. Trema je ista i u Berliner Schaubunenu i u Domu kuluture u nekom selu. Opet su ljudi sa druge strane rampe, ne treba ih deliti. Ono što je lepo u poslednje vreme je to da su beogradska pozorišta puna i da se karte odmah rasprodaju. Van Beograda to nije slučaj, a ove sezone, primera radi u beogradskim pozorištima je bila jedna ili dve premijere, dok je u manjim sredinama broj premijera daleko veći. U proviniciji se nekako naviklo da sa malo para može da se napravi dobra predstava. Ali zato svaka predstava posle 15 igranja više nema publiku i mora da se pravi nova.

6. Svi smo kao deca uživali u crtanim filmovima i umetnosti sinhronizacije glasova crtanih likova, gde su briljirali Mića Tatić, Nikola Simić, Ljubiša Bačić i drugi. Deca su najzahtevnija publika i njih je najteže "prevariti". Sa koliko pažnje i truda ulaziš u ovu sferu glume?

Već sedam godina radim sinhronizaciju. Snimio sam sigurno preko 1000 epizoda raznih crtanih serijala. Kao i u svakom drugom poslu, glup crtani, a ima ih takvih, ne inspiriše, ali kada se pojavi neki dobar, odmah se i po svim kolegama vidi kako pronađu nova sredstva u sebi za karakterizaciju. Rad na crtanim filmovima je jako čudan. U kom smislu? Neko ko je dobar scenski glumac ne mora da bude dobar sinhronizator. I obrnuto. U studiju se mora koncentrisati na mnogo stvari odjednom. Slika, tekst, original matrica u slušalicama, već snimljene kolege i sopstveni glas koji se čuje. I sve to odglumiti, u vremenu otvaranja usta lika na slici i pritom napraviti karakter. Deluje komplikovano, zar ne? E pa jeste komplikovano. Ali je predivan posao.

7. Da li je teže biti glumac u komediji ili drami, u pozorištu ili na filmu?

Sve je stvar prilagođenja. Gluma je gluma. Nešto može da bude teže samo onome ko nije naučio kako se treba prilagoditi za koji žanr i za koji medij, pa mu je teže iz straha od nepoznatog.

8. Osnivač si i predsednik Udruženja za brigu o životinjama Timočke krajine BETA. Možeš li reći kako je nastalo ovo udruženje.

Udruženje je nastalo kao posledica jezivog postupanja prema životinjima generalno, ali povod je bio proglašena zaraza od besnila u Zaječaru 2010. godine kada je zbog mera Ministarstva poljoprivrede u dva puta po tri meseca pobijeno 1500 zdravih pasa. Pošto se takav vid „kontrole“ populacije pokazao krajnje neefikasnim, jer i nakon tog masakra, broj životinja na ulici se nije smanjio, pokrenuli smo udruženje sa ciljem da trajno reši problem napuštenih životinja kroz programe sterilizacije i vlasničkih i napuštenih životinja, edukacije o odgovornom vlasništvu, ali i kažnjavanja neodgovornih koji su i jedini uzrok pojave pasa na ulicama. A nestanak neodgovornih se sigurno neće dogoditi ubijanjem zdravih, već izbačenih životinja.

9. Da li se karakter mladog čoveka može oceniti njegovim odnosom i poštovanjem prema životinjama? Razlog ovog pitanja leži u činjenici da smo svedoci pojave fotografija i video-snimaka na kojima se prikazuje mučenje i ubijanje životinja, njihovo sakaćenje koje prate neprimereni komentari.

Činjenica je da onaj koji voli životinje ne mora bude i filantrop. I Adolf Hitler je voleo životinje, pa znamo posledice njegove idiotske ideologije. Ali sam zato siguran da onaj ko NE VOLI životinje, sasvim sigurno ne voli ni ljude. Takve ljude izbegavam. Svako ko pomisli da muči životinju je sasvim sigurno pritajeni psihopata i duboko oštećen čovek. Ne možemo naterati nekog da voli životinje, ali mora da se shvati da je to kažnjivo krivično delo, a u nekim slučajevima treba i da se potraži psihijatrijska pomoć. Da li mislite da se ljudi ne ubijaju na ulici međusobno, zato što su humani ili zato što ih je strah od 20 godina robije? Primenite isti princip i na odnos prema životinjama i dobićete bolji odnos.

10. Kakav je mentalni sklop ljudi koji organizuju borbe životinja ili borbe sa životinjama gde se svesno ide na to da jedna od njih ne preživi borbu?

To je više pitanje za nekog psihijatra. Ja kao laik mogu samo da kažem da je to neki vid projektovane ljudske agresije i nekog telesnog ili mentalnog nedostatka. Traume iz detinjstva, impotencija...

11. Kako vidiš rešenje problema ogromnog broja napuštenih životinja u Srbiji?

Sistemskim nečinjenjem ničega problem se pojavio, samim tim sistemski mora i da se rešava. Ono što ljudi moraju da shvate je da te životinje nisu svojom voljom tu i da se nisu stvorile same od sebe, već da ih je čovek napustio. Dok se ne krene od uzroka, džabe svi azili i sva sklanjanja sa ulica, kad čovek hiperprodukcijom i neodgovornošću proizvodi hiljade novih životinja. Edukacija, kazne, besplatna sterilizacija. Ogroman, višegodišnji posao, ali nečim mora da se počne. 

 

12. A azili?

U ovom trenutku, potpuno promašene investicije. Svako masovno sklanjanje sa ulice dovodi do, paradoksalno, povećanja broja pasa na ulici. Razloga je mnogo. Stalno se borim sa ljudima da im objasnim da mi nismo služba koja uklanja životinje i da se time, osim prividno, nikada neće rešiti problem. Ali naši ljudi su skloni da traže brza rešenja, brze pare, brzu zaradu, brzu hranu...

13. Imaš li neke podatke o tome šta je BETA uradila od svog osnivanja do danas?

Beta postoji u 4 grada: Zaječar, Beograd, Zrenjanin i Knjaževac. Za tri godine je sa ulica ovih gradova sklonjeno i udomljeno preko 300 životinja, sterilisano preko 1000, a kroz programe edukacije je prošlo preko 500 dece i mladih. Idemo dalje...

14. Kako postižeš da uskladiš sve obaveze? Porodica, pozorište, Beta?

Jako teško. Radni dan mi traje oko 18 sati. Bez dana odmora. Sa probe trčim na teren, sa terena za kompjuter da pišem projekte, pa ponovo na probu ili predstavu. Ono malo vremena što provedem sa detetom, trudim se da iskoristim na najbolji način. Mnogi me pitaju šta imam od toga što radim sa životinjama. Uvek je isti odgovor: To što ja imam od toga, ne meri se u parama.

15. Koliko onda putuješ?

Uh, mnogo. Svojim kolima pređem između 40 i 50.000 kilometara godišnje. Na to dodajte što ponekad idem autobusom ili me drugi voze. Malo mi je muka od volana, ali što se mora, nije teško. A istini za volju, zaista u životu radim ono što volim, pa su žrtve te vrste objektivno male. Kada me neko pita gde živim, odgovaram: Na Čestobrodici! (brdo na putu između Beograda i Zaječara)

16. Da li možda postoji još nešto što bi voleo da radiš u životu?

Mnoooogo toga. Volim da obilazim nova mesta, interesuju me mnoge stvari koje nemaju nikakve veze sa mojom profesijom. Dan mi je kratak, a godina „prebrza“. Uvek me fascnira film „Uhvati me ako možeš“ gde Leonardo Dikaprio bežeći promeni nekoliko profesija i u svima bude uspešan. Negde tu mogu da zamislim sebe.

17. Koje su po tebi najvažije moralne vrednosti svakog čoveka?

Vernik nisam. Moralna načela ne crpim iz „svetih knjiga“ jer su duboko pogrešne prema svim mojim shvatanjima života. Mizogine, homofobne, pa čak i mizantropne. Cela mudrost bi se sadržala u rečenici: „Ne čini drugome ono što ne želiš da čine tebi“. Pod „drugome“ smatram i druge ljude (svih boja, rasa, vera...) i životinje, ali i celu planetu. Iz tog razloga sam i postao vegetarijanac. I odlično se osećam zbog toga.

18. S obzirom na sveopštu krizu u društvu, kako čovek treba da se bori da psihički i porodično ostane normalan i zdravstveno stabilan?

Teško pitanje. Iz mog ugla, stabilnost se ogleda u mnogo aspekata. Sve i da je bolja društvena situacija, uvek treba težiti boljem. Pročišćivati svoj ukus, pročišćivati svoje stavove, svoja načela. Vaspitavati sebe kroz vaspitavanje svoje dece. Monolitni stavovi su uvek bili pogubni. Treba raditi na sebi, a okolnosti su tu. Mi smo tu. To je neka vrsta elementarne nepogode. 

 

19. Roditelj si kao i mnogi od nas. Koja je tvoja poruka vezano za vaspitanje dece i njihov odnos prema brizi o životinjama?

Moj sin od trećeg dana svog života spava sa mačkama! Molio bih sve one koji su se zgrozili nad prethodnom rečenicom da odu na www.google.rs i da malo nauče da te bapske priče o „opasnim mačkama“ nemaju veze sa životom. Upravo zbog tog odrastanja sa životinjama, moj sin od svoje druge godine, prvo šta ujutru uradi je da nahrani mačke i sipa im vodu. Uči se odgovornosti od najranijeg detinjstva. Zbog toga je nežan prema drugim životinjama, ali i prema drugoj deci. Međutim, ne da na sebe i ume da bude zaštitnički nastrojen. Jako sam ponosan na njega i zaista mislim da i ja učim od njega, ma koliko ta fraza bila otrcana. Samo nemojte da vaspitavate decu da budu barabe. Iako vam se čini da će tako da prođu bolje u životu, to je potpuno pogrešno. 

 

20. Da li znaš ko su po anketama idoli mladih u Srbiji? Ko su tvoji idoli, i ko bi trebalo da budu idoli mladih u Srbiji?

Ne znam, ali mogu da pretpostavim.Televiziju ne gledam. Vrlo retko. Idole nemam. Ni u kom smislu. Valjda zato što sam razbio iluzije o mnogim idolima iz detinjstva, kada sam ih upoznao. Imam uzore u ponekim životnim elementima u nekim ljudima, ali se trudim da budem jedinstven i da pokupim ono najbolje od raznoraznih osoba. E sad, koliko sam uspeo u tome... Neka drugi prosude.

21. Kako ti se sviđa ideja da se barem putem jednog sajta/portala na ovaj način promovišu mladi, uspešni i čestiti ljudi, kad to u dovoljnoj meri ne rade javni servis i ostala sredstva javnog informisanja?

Svaka ideja je dobrodošla. Imamo sreće da postoje alternativni načini promocije, što do pre neku godinu nije bio slučaj. I kako prolazi vreme sve će biti lakše. Samo napred.

22. Koga predlažeš za našeg narednog sagovornika i zbog čega?

Ispašće da je protekcija, ali predlažem mog kolegu iz zaječarskog pozorišta, Vujadina Miloševića. Zvezdu filmova: Šejtanov ratnik, Zduhač i serije TNT. Ista smo generacija, radimo zajedno. Izuzetno darovit glumac koji je otišao korak dalje od mene. Preselio se sa Dušanovca u Zaječar i tu zasnovao porodicu. Dokaz da ne mora da se ide za Beograd, već da može i u drugom pravcu.