BORIS POZDER - karatista

1. Kada bi u dve-tri rečenice trebalo da kažeš ko je Boris Pozder, kako bi glasio odgovor? 

Kako bi u Vojvodini rekli Boris Pozder je deran koji je rođen u Somboru a sad studira i radi u Beogradu. Trener mlađih uzrasnih kategorija i takmičar u Karate klubu “ Studenstki grad ”. Student Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

2. Kao dete si bio u situaciji da razmišljaš da počneš aktivno da se baviš nekim sportom. Kako se rodila ideja da to bude karate? 

Iskreno, ideja se rodila mojoj mami jer je kao devojka imala jako veliku želju da trenira karate, ali tu želju joj je uskratio njen otac jer je mislio da će da tuče momke.

 

3. Možeš li naše čitaoce upoznati sa istorijom karatea u Srbiji. Ko je tu veštinu doneo na naše prostore i kako se ona širila? 

Meni je slabo poznato kad je karate prvi počeo da se trenira u Srbiji. Karate se vežbao u sklopu džudo-klubova kao sekcija. Koliko ja znam, braća Jorga su bili osnivači karatea u Srbiji. 

4. Koje su specifičnosti karatea u odnosu na druge borilačke veštine? 

Ono što je najkarakterističnije za karate kao sport je da spada u grupu nekontaktnih sportova (u načelu). Karate se deli na borbe (borba sa protivnikom gde se osvajaju poeni zadovoljavajući određene principe i norme) i kate (borba sa zamišljenim protivnikom). 

5. Zbog čega nema adekvatne medijske pažnje za karatiste, ili je ima povremeno? Milica Mandić (taekwondo) je osvojila zlato na olimpijadi i mediji su preplavljeni vestima o njoj. Šta treba da se desi u karateu da bi se neko iz tog sporta barem približio ovom nivou pažnje i uvažavanja od strane medija? 

Veliki problem je taj što karate nije uvršten u olimpijsku porodicu. Karate je izuzetno popularan i u svetu i Evropi a i Srbiji, i u odnosu na mnoge olimpijske sportove karate je masovniji po broju takmičara. Takodje i zbog mnoštva karate saveza i federacija koji postoje i u mnogim savezima se preuveličavaju rezultati nekih takmičara na Evropskim i Svetskim prvenstvima.

6. Bili smo svedoci prelepog dočeka karatista Republike Srpske u Andrić-gradu pre nekoliko nedelja, a povodom njihovog velikog uspeha na Svetskom prvenstvu u Melburnu. Koliko će vode proteći Savom i Dunavom dok se Beograd ili bilo koji drugi grad u Srbiji oduži svojim karatistima za njihove uspehe, ili ta voda uzaludno teče?

Hm, kolko će vode proteći? Iskreno da ti kazem, mnogo vode.... Dok god karate ne postane olimpijski sport, teško da će karatisti imati doček kao neki ekipni sportovi.

7. Ne živi se samo u Beogradu i Novom Sadu. Koliko je karate kao sport popularan van velikih gradova poput ova dva?

Karate je izuzetno popularan i u malim i velikim gradovima. Karate nema velike zahteve, može da se vežba u sali, može da se vežba napolju, bos a opet može i u patikama, i u kimonu a i u trenerci. Ja dolazim iz male sredine, iz Sombora, gde je nekad bilo šest karate klubova a moj klub gde sam trenirao je imao i ima veliki broj uspešnih takmičara. 

 

8. Zbog čega ne postoji jak POZITIVNI lobi u karateu? Ovo pitam jer smo svedoci da i pored velike popularnosti ovog sporta u svetu, ne postoji način da on postane olimpijski sport. Zbog čega se ovo događa?

Ovo i mnogo upućenijim ljudima nije jasno, tako da nemam ovde puno šta da kažem. 

 

9. Postavljam ti direktno pitanje: imam ćerku koja ima 7 godina, kao otac želim da trenira borilački sport. Kojim ćeš me argumentima ubediti da je upišem baš na karate?

Po mnogim kriterijumima karate bi mogao da se uvrsti u bazične sportove. Fizičke komponente su brzina, okretnost, ravnomerno jačanje leve i desne strane tela, izdržljivost, poboljšanje celokupne motorike, povećava se raznovrsnost pokreta. Samo neke od psiholoških komponenti su samouvernenost, samopouzdanje, socializacija, hrabrost, snalažljivost …

10. Po tvom mišljenju, kakav je profil ljudi koji se u Srbiji bave borilačkim veštinama uopšte?

Ranije je u karateu bilo zastupljno mnogo više studenata jer su karate trenirali stariji a danas ima mnogo više dece. Veoma česta pojava je da su uspešni takmičari i uspešni učenici i studenti. Navike koje se stiču kroz trening pozitivno utiču i na učenje. Želja za uspehom i rezultatom se manifestuje i u obrazovanom delu. 

 

11. U Francuskoj je, koliko je meni poznato, džudo uveden kao predmet u osnovne škole. Da li iko u Srbiji razmišlja da se borilački sport uvede na taj način u škole?

Poznato mi je da je karate pre nekoliko godina bio blizu ulaska u porodicu školskih sportova a onda je opet ispao. Karate je odavno ušao u škole, jer se karate najčešće vežba u školskim salama a i polaznici su osnovci i srednjoškolci. Npr. plivanje je školski sport a kolko osnovnih i srednjih škola ima bazen?

12. Šta si sve morao da žrtvuješ da bi bio vrhunski sportista?

Najviše sam morao da žrtvujem svoje slobodno vreme i kad su se mnogi vršnjaci zabavljali - ja sam trenirao. Mislim da sve može da se postigne samo ako postoji dobra organizacija.

 

13. Koliko vremena posvećuješ usavršavanju svog pedagoškog rada sa decom?

Na treninzima karatea se ne uči samo karate nego i odabir prioriteta, radi se na vaspitanju i edukaciji, usmerenju na pravi životni put.

 

14. Koje su po tebi najvažije moralne vrednosti svakog čoveka?

Ako je temelj moralnih vrednosti satkan od deset zapovesti koje su univerzalne i važe za svako ljudsko biće, onda je najveća vrlina ljubav, empatija prema bližnjima. Ko ne ume da voli i tretira druge kao sebe, neće ni biti u stanju da ispuni moralni kodeks življenja. Po meni pored ljubavi, važna osobina je i strahopoštovanje iz čega proističu sve ostale vrline, čistota života, poštenje, integritet …

15. Žalosno je što se tvoje učešće ali i mnogih drugih plemenitih ljudi na letnjim kampovima tipa NEXUS i sl. može pratiti gotovo jedino preko fotografija na facebook-u. Možeš li u kratkim crtama reći svrhu tih kampova, rad u njima kao i boljitak koji njihovo održavanje donosi njegovim učesnicima i neka tvoja upečatljiva iskustva i događaje?

Jedan od kampova gde pomažem je "Hanina nada" koji organizujemo svako leto. Na taj kamp pozivamo porodice koji imaju dete sa hendikepom. Porodicama je sve plaćeno a volonteri su mladi i stari ljudi koji žele da rade sa tom decom. Na kampu su tokom dana roditelji odvojeni od svoje dece jer su deca na svojim radionicama sa volonterima gde uče pesme, crtaju, prave neke igračke a roditelji su na svojim seminarima koje vode psiholozi, sveštena lica

koja isto imaju decu sa hendikepom i koji imaju šta da podele sa ostalim roditeljima, koji mogu da ih ohrabre. Tu svi roditelji dele svoje patnje i lepe momente, savetuju jedne druge, pokazaju jedno drugom da ih Bog voli, i da to što imaju dete sa hendikepom nije Božija kazna nego jednostavno Bog želi da iskoristi njih i njihovu decu da menjaju živote drugim ljudima kako menjaju i živote nama volonterima. Ovakvi kampovi te jednostavno učine poniznim, zahvalnim, saosećajnim ... 

 
16. Da li si svestan koliko tvoj rad sa osobama sa invaliditetom znači tim ljudima, i da tvoje ponašanje, trud i rad treba da budu uzor drugim mladim ljudima. Treba da budeš svestan da po delima koje činiš nisi samo "skroman deran" već neko od koga treba učiti i koga treba maksimalno poštovati i podržati?

Svestan sam. Ja sam dosta samokritičan i samosvestan. U radu sa decom sa hendikepom oni su mnogo više pomogli meni nego ja njima. Jedna od boljih stvari koje naučiš kroz karate a i svaki drugi sport je da je jako bitna ekipa, pomaganje jedan drugome što je danas na žalost jako retka stvar. Danas svako gleda kako sebi da ugodi i izvuče korist samo za sebe al' stvarno verujem da pojedinci mogu da utiču nekom svojom pričom i primerom na živote drugih a samo Bog može da menja naša srca.

 

17. Zbog čega se ne forsiraju mladi uspešni ljudi već se medijska pažnja usmerava na starlete, mediokritete željne samoreklamerstva i pevaljke sumljive inteligencije i morala?

Dugi niz godina u našim sredinama su izokrenute vrednosti i mediji se bave onim šta je njima isplativo i korisno i onda velika većina ne prepoznaje prave vrednosti kao što Ti poznaješ.

18. Ko su ti uzori u sportu a ko van sporta?

U sportu su mi uzori pojedini treneri sa kojima sam radio a van sporta odredjeni ljudi koji su mi puno pomogli savetima, primerima. Trudim se da od tih ljudim uzmem ono što je najbolje kod njih i prekopiram na svoju ličnost.

19. Da li je skromnost vrlina ili mana?

U našoj sredini, sadašnjim uslovima isavremenom načinu života, skromnost je često mana, ali to ona definitivno nije. Ona je jedna pozitivna vrlina od koje ne treba da se odustaje. Ja kao mlad trener ne želim da od toga odustanem i želim to isto da prenesem na svoje učenike.

 
20. Rađene su ankete i rezultati su takvi da je karate jedan od sportova koji trenira najviše fakultetski obrazovanih ljudi. Šta ti to govori?

Ranije je broj fakultetski obrazovanih ljudi bio još veći jer su karate trenirali stariji a sad je karate ponajviše školski sport. Karate je tehnička disciplina gde nije dovoljno da budeš samo jak, brz, otporan na udarce već mora da se poseduje odredjena inteligencija koja se tokom treniranja i razvija jer se o svakom pokretu koji se pravi mora da se i razmišlja. Tako da su nekako motorika i inteligencija povezane i uslovljene. 

 

21. Čime imaš nameru da se baviš po završetku sportske karijere?

Trenutno radim u Karate klubu “Studentski grad” kao trener mladjih uzrasta i pored toga studiram Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (Defektologija). Cilj mi je da osobe sa invaliditetom uključim u sport, otvorim humanitarnu organizaciju koja će da pomaže osobama sa invaliditetom koje nisu u mugućnosti da nađu posao i koje imaju materijalnih i socijalnih problema i još svašta nešto u planu, ali kako Bog da....

22. Kako ti se sviđa ideja da se barem putem jednog sajta/portala na ovaj način promovišu mladi, uspešni i čestiti ljudi, kad to u dovoljnoj meri ne rade javni servis i ostala sredstva javnog informisanja?

Ideja je odlicna. Pitanja su odlična, pitanja o kojima malo njih priča. Odličan način da saznamo za takmičare i trenere iz drugih sportova koji nemaju mogućnosti da se pojavljuju na velikim ekranima.

 
Koga predlažeš za našeg narednog sagovornika i zbog čega?

Predlažem da sagovornik bude Pavle Đurđević, momak iz Banja Luke koji se profesionalno i sa velikim uspehom bavi Bodyweight vežbanjem i street workout-om.