NEMANJA MILOŠEVIĆ - profesionalni MMA borac

1. Kada bi u dve-tri rečenice trebalo da opišeš ko je Nemanja Milošević, šta bi rekao?

Nemanja Milosević, 23 godine,181cm visina, 84kg težina, profesionalni MMA borac, član BJJ kluba “Lutador” i “Kaizen MMA akademije”, završio Srednju školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici.

 

2. Kao dete si bio u situaciji da razmišljaš da počneš aktivno da se baviš nekim sportom. Kako se rodila ideja za MMA?

Kao klinac bavio sam se raznim sportovima, kako s loptom tako i bez nje. Priznajem - nisu mi išli, niti sam se pronalazio u njima. Onda sam upoznao mog velikog prijatelja Iliju Lončara koji me je uveo u celu ovu priču, kasnije upoznao s Dejanom Tešićem i tako je sve počelo.

3. U trenucima pre ulaska u borilište, u oktagon, o čemu razmišljaš?

U glavi prolazim kroz razne situacije koje me mogu snaći u toku meča, kako dobre tako i loše, uvek vidim sebe kako izlazim iz loših situacija i okrećem stvar u svoju korist .

4. Bez velikog odricanja nema uspeha, ni u sportu ni u životu. Ti si to dokazao. Šta si sve morao da žrtvuješ da bi bio vrhunski sportista?

Iskreno mislim da ja lično nisam ništa dokazao. Tek treba da učim i postanem bolji borac, godine su preda mnom, samo sam pokazao volju da učim. Nisam morao da žrtvujem ništa, ove stvari koje radim oduvek sam voleo, pa mi ništa ne pada teško. Jedino što ne provodim malo više vremena s voljenim osobama.

5. Ukoliko bi bio u prilici da budeš učitelj/mentor jednom mladom borcu, kakav bi bio tvoj pedagoški rad?

O ovome nikad nisam razmišljao jer su trenerski posao i posao borca totalno različiti. Trenerskim radom nemam nameru da se bavim narednih 15 godina. Nije isto kada svoju energiju usmeravam samo na sebe i kada treba da je usmerim na još 20 ljudi. Najbolji MMA treneri na svetu nikad nisu odradili MMA meč (imamo i puno primera u fudbalu, gde vrhunski treneri nikad nisu ni igrali fudbal ili nisu bili naročito uspešni).

            6. Obzirom na to da se i tvoj rođeni brat Marko takmiči, kao stariji i iskusniji da li mu daješ  savete i 

         ako nije tajna šta ga savetuješ?

Pomažem mu koliko god mogu, brzo kapira i ima poverenja u mene, tako da šta god mu pokažem znam da će lako usvojiti. Što se tiče nekog psihičkog aspekta, Marko je dosta zreliji od mene i odgovorniji kao osoba, tako da savete što se tiče života i društva mogu samo ja od njega da primam a ne on od mene.

7. Zbog čega nema medijske pažnje za tebe i tvoje kolege-borce?

Ima i više nego što treba. Danas je u Srbiji (a i svetu) najlakše postati poznat, za tako nešto potrebne su dve budale, prva koja ce da uradili nešto glupo, a drugo koja će to da objavi. Jednostavno sta misli neki MMA borac u Srbiji nije bitno uopšte (kao što sam već rekao, mali broj ljudi zna uopšte šta je MMA). Kad bih odgovarao na određena pitanja, dosta bi me ljudi omrzlo ili bih završio u zatvoru.

8. Po tvom mišljenju, kakav je profil ljudi koji se u Srbiji bave borilačkim veštinama?Imam svakakvih ljudi i razlog treniranja se vidi veoma brzo. Pojedini dođu kako bi se bolje snašli “na ulici”, jedni dođu kako bi smršali, drugi kako bi samo pričali da se bave time, dok oni pravi dolaze kako bi zaista naučili veštinu i možda se okušali kao takmičari. Poseban problem je to da veliki broj sportskih klubova u Srbiji tu samo da bi uzimao novac od ljudi. Tu su lažni šampioni, ne poraženi borci, priznati majstori. Imamo jednog Naneta, UFC šampiona, dovoljno je samo pogledati ga i znate koliko je sati (hahahahaha)....

9. Ne živi se samo u Beogradu i Novom Sadu. Kako vrhunski sport dovesti i u manja mesta i gradove u Srbiji?
Međusobna saradnja klubova, edukacija, zajednički treninzi i zajednički sparinzi. Srbija je mala zemlja i u sportu kao sto je MMA ne bi trebali da se takmičimo međusobno (jer mali broj ljudi zna šta je MMA a kamoli trenira - sad zamislite kako izgleda takmičenje medju takvom grupom), već da sarađujemo i naš kvalitet ispoljavamo preko granice. Znanje je tu da se podeli, a ne da se krije ili čuva. Baš iz tog razloga jer se saradnja potrebna, MMA nikad neće uspeti u Srbiji, ali to je već za neki drugi razgovor....

10. Da li znaš ko su po anketama idoli mladih u Srbiji? Ko su tvoji idoli, i ko bi trebalo da budu idoli mladih u Srbiji?

Naravno da znam ko su idoli: naučnici, pesnici, pravi sportisti, osobe koje su uz trud i vredan rad uspele u životu, kao što su Stanija, Marijana Mateus, Soraja, huligani i ostala bagra (hahahahaha). Svi vole da se proslave i obogate na brzinu i naravno da će se ugledati na osobe koje su uspele u tome. Zašto bi neko radio vredno i pošteno, kad može i drugačije.

11. Zbog čega se ne forsiraju mladi uspešni ljudi već se medijska pažnja usmerava na starlete, mediokritete željne samoreklamerstva i pevaljke sumljive inteligencije i morala?

Jednostavno - nikome nisu zanimljivi. Danas je popularana ta skraćenica “VIP”; svi znamo šta ona znači, ali je danas protumačena na bolestan način. Po meni “VIP” (osoba od velikog značaja) treba da bude recimo profesor na fakultetu, zatim lekar, naročito hirurg, naučnik... Zašto? Profesora treba poštovati kao VIP ličnost jer je zadužen za obrazovanje i usmeravanje mladih ljudi, od njegovih reči i dela zavisi ponašanje velikog broja generacija. Nasuprot tome, danas je “VIP” neka Soraja... Koga boli uvo šta ona ima da kaže i koje je njeno mišljenje, šta je to ona bitno uradila za omladinu i narod pa da se prati njena reč? Pre par meseci čitam da je za ženu dana proglašena Marijana Mateus. Naravno odmah sam iskoristio novine umesto WC papira, ali kako jedna zena koja je bukvalno ukrala prezime jednog vrhunskog sportiste (a nista drugo nije uradila od svog zivota), može biti proglašena za uspešnu ženu?

            12. Koje su po tebi najvažije moralne vrednosti svakog čoveka?

Poštenje i iskrenost. Mislim da ne treba govoriti zašto.

13. Šta se treba uraditi da bi popularnost tvog sporta barem primakla nekim popularnijim sportovima u Srbiji?

Iskreno MMA u Srbiji me ne interesuje, ovde nikad ništa nije uspelo, a kamoli nešto kao MMA. Da ga zabrane kao sto su pričali, ne bi me interesovalo. Sve dok funkcionišu klubovi u kojima treniram (Kaizen,Victory,BJJK Lutador) meni je odlično.

14. Kako gledaš na pokušaje "šatorske" organizacije nekih mečeva, gde je samo bitno da se napuni hala, odnosno proda što više ulaznica i zaradi što više para, a da kvalitetom onoga što se dešava u centru hale budu zadovoljni samo zaluđene tinejdžerke, a nikako pravi borci?

Ovo je česta pojava kod nas, svi žele novac na brzinu. Logika većine organizatora je “bolje da se organizuje dvanaest mečeva koji će se završiti za minut (dešava se kada je razlika između boraca u kvalitetu velika) nego sedam pravih. Takođe malo novca nude za meč a borci, pošto i ovako retko rade, prihvataju i to malo. Ne možete očekivati od čoveka koji ulaže svaki dinar u karijeru (kvalitetna ishrana, treneri, suplementacija i mnogo toga) da dođe i da radi meč za 300 eura, pa je organizatorima lakše da zovu nekog ko ima mnogo manje iskustva i znanja i da odradi meč samo kako bi popunio fightcard. Jednostavno - ljudima je cilj novac, a da bi došli do njega spremni su da gaze preko svojih uverenja i reči. Da napomenem da smo u Srbiji imali izjavljivanje ljubavi u ringu, prosidbu, sledeće je za očekivati seksualni odnos, a za godinu dana garantujem imaćemo i prvi porođaj u MMA ringu.

15. U vreme stare Jugoslavije, boks je bio najpopularnija borilačka veština. Kakvo mišljenje imaš o tadašnjim šampionima Parlovu, Benešu, braći Kačar, Anti Josipoviću, Azisu Salihu?

Velike legende sporta uopšte, šampioni pravi, svi oni znaju koliko im je bilo teško da dođu do vrha i postanu to što jesu.

16. Obzirom na sveopštu krizu u društvu, kako čovek treba da se bori da psihički i porodično ostane normalan i zdravstveno stabilan?

Samo da gleda svoja posla i svoje probleme, da se ne bavi tuđim stvarima i da ne pokušava da troši energiju na stvari koje ne može da promeni. Ljudi se opterećuju glupim stvarima i naravno da “puknu” posle određenog vremena.

17. Ko su ti uzori u sportu a ko van sporta?

Borci na koje se ugledam su Renan Barao,Gegard Mousasi, a van strunjača je to moj otac.

18. Da li je skromnost vrlina ili mana?

Po mom mišljenju je vrlina. U detinstvu su me učili da je trud jedina stvar vredna isticanja i ništa više. Kroz trud se vidi rad, upornost, odricanje i želja, stvari koje znače mnogo više od reči. Zamislite da treba da radim meč za mesec dana i taj period koristim kako bih pričao kako ću sigurno da pobedim, kako ću da uništim protivnika, meč dođe a ja dobijem neviđenje batine. Pojeo bih se od sramote. Kroz istoriju (sportsku ili političku) postoji veliki broj primera kako “lajavci” prolaze, na kraju nikad ništa ne urade.

19. Imaš na raspolaganju deset dana da provedeš gde želiš i sa ljudima (osobom) kojom želiš. Gde bi otišao i pobegao od svih nas dosadnjakovića?

Treba mi 9 mojih cimera,10 laptopova, jedan ruter, ne bi me bilo mesec dana, a kamoli deset.

20. Kako izgledaju trenuci opuštanja – koju muziku slušaš, gde izlaziš...

Igram igrice, igram ih od 1995 godine. Sećam se da mi je prva igrica bila “Prince of Persia”, a do sada sam igrao preko 200 igrica a prešao 70. Ne izlazim po klubovima i splavovima, ne privlači me takav način provoda, a gužve izbegavam.

21. Osim privatnog posla po kvalifikaciji, čime imaš nameru da se baviš po završetku sportske karijere?

Imao sam tu sreću da završim SSUP u Sremskoj Kamenici. Čim završim fakultet vraćam se ponovo na posao. Nadam se samo da će MUP imati razumevanja za sport kojim se bavim pošto fakultet (Kriminalističko policijska akademija) nije imala.

22. Kako ti se sviđa ideja da se barem putem jednog sajta/portala na ovaj način promovišu mladi, uspešni i čestiti ljudi, kad to u dovoljnoj meri ne rade javni servis i ostala sredstva javnog informisanja?

Mislim da radite pravu stvari, ali sam siguran da znate da će vam ruke biti pune posla.

Koga predlažeš za jednog od naših narednih sagovornika i zbog čega?

Predlažem Dejana Ilića. Dejan je bivši kondicioni trener FK Partizan, a trenutno je kondicioni trener u Valjadolidu. Dejan je velika osoba i odličan sportiski stručnjak. On se uklapa u moto vašeg web sajta.

Hteo bih za kraj samo da se zahvalim ljudima koji mi pomažu u karijeri BJJK Lutador, Kaizen MMA Akedemiji, Victory Novi Sad, Leon Strong gym-u i naravno porodici.